Mala fabrika života

Naučni centar Fenomen
PRIKAŽI VIŠE

Dobrodošli u našu malu fabriku sa veoma složenim mašinama, koje neumorno rade kako bi omogućile… život!

Iako svakodnevno posmatramo naše telo, često zaboravljamo da je ono izgrađeno od ćelija. Mnogo ćelija. Baš baš mnogo ćelija. Krajnji je čas da se latimo mikroskopa i upustimo u avanturu istraživanja ovih neumornih fabrika. Svaka od njih radi svoj zadatak, a sve zajedničkim snagama, udruženo i solidarno, omogućavaju da dišemo, rastemo, razmišljamo i uživamo.

ĆELIJA

Jedna od najupečatljivijih definicija, koju zapamtimo tokom školovanja, je ta da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Iako na prvi pogled jednostavna, ta definicija zapravo pokazuje u isto vreme kompleksnost samih ćelija i univerzalnost živog sveta.

 

Ćelija na tom svom mikroskopskom nivou predstavlja male fabrike, gde svaka mašina (organela) ima tačno naznačene i precizne funkcije, dok je direktor te fabrike organela – jedro.

Ćelije u osnovi možemo podeliti na biljne i životinjske. Kod životinjskih ćelija možemo uočiti razne organele kao na primer mitohondrije. One imaju ulogu u stvaranju energije i kada pogledamo ćelije pod mikroskopom i vidimo da one sadrže dosta mitohondrija odmah znamo da su potrebe tih ćelija za energijom velike. Kod eukariotskih ćelija genetički materijal je smešten u jedru i zbog toga jedro reguliše sve procese u ćeliji. Da bi uopšte mogla da funkcioniše, ćelija mora da ima organizovan transportni sistem za organele i molekule koje stvara. Taj isti sistem omogućava održavanje oblika ćelije i predstavljen je u vidu mikrotubula. Endoplazmatični retikulum ima ulogu u sintezi proteina i lipida, dok se u Goldžijevom aparatu vrše konačne prepravke tih molekula.

 

Neke organele postoje samo kod biljnih ćelija. Vakuola je najveća biljna ćelija i ima različite funkcije od skladištenja vode, jona, šećera, toksina pa do uloga u primanju i odavanju vode. Hloroplasti su organele koje su neophodne za jedan od osnovnih životnih procesa – fotosintezu. One sadrže hlorofile, pigmente koji imaju ulogu da apsorbuju Sunčevu energiju i iskoriste je za proces fotosinteze. Struktura prisutna na samoj površini ćelija preko membrane je ćelijski zid, koji je pored biljaka prisutan i kod bakterija i gljiva i održava oblik ćelije.

 

EKSPERIMENT:

hipoteza: sva biljna tkiva su izgrađena od ćelija

cilj eksperimenta: dokazati da je lukovica crnog luka izgrađena od ćelija

postupak: zasecanjem lukovice izolovati tkiva, posebno epidermalno tkivo koje je pogodno za posmatranje pod mikroskopom zbog svoje debljine. Nakon odvajanja epidermalnog tkiva skalpelom, iseći željenu veličinu i utisnuti je na mikroskopsku pločicu, pazeći da se tkivo ne prekine. (opciono: dodati preko tkiva par kapi Lugolovog rastvora za laku vizuelizaciju depozita skroba u ćelijama). Tkivo nakapati vodom i prekriti pokrovnims taklom. Pločica se postavlja pod mikroskop, na početno 4X uveličanje zatim fokusira i ako je neophodno, povećati uveličanje za sledeće u nizu i opet fokusirati.

 

 

U mitohondrijama dolazi do stvaranja energije na račun oksidacije šećera. Mi taj eksperiment možemo pokazati u mnogo većim razmerama. Za početak, istopimo kalijum hlorat pazeći da ne pukne epruveta i uz poštovanje svih pravila rada u laoratoriji. U istopljeni kalijum hlorat ubacijumo jednu gumenu bombonu. Uloga kalijum hlorata je da donira kiseonik za neophodnu reakciju sagorevanja. Odmah nakon ubacivanja dešava se burna reakcija.

 

Prilikom ćelijskog disanja, dešava se da se u ćelijama nakupe neka toksična jedinjenja. Jedno od tih jedinjenja je vodonik peroksid. On može da vrši oksidaciju i tako ošteti naše ćelijske konstituente. Da bi se ćelije izborile sa ovim jedinjnjem, one poseduju organele – peroksizome. U njima se dešava razgradnja vodonik peroksida na vodu i kiseonik i tako sprečava da vodonik peroksid ošteti naše ćelije.

Kada u erlenmajer dodamo voodnik peroksid, on kreće da se raspada na vodu i kiseonik. Da bismo mi ubrzali taj proces, dodajem katalizator u ovom slučaju mangan dioksid. Rezultat je ubrzano isparavanje vode i zbog toga se ova reakcija zove „duh iz boce“.

 

Neke biohemijske reakcije se odigravaju na tačno određenim pH vrednostima. U eksperimentalnim uslovima, vrlo lako možemo da manipulišemo pH vrednošću.

U datom eksperimentu eprivetu punimo vodom i njoj rastavaramo malu količinu fenolftaleina. On služi kao pH indikator i indikuje crvonm bojom kada pH rastvora postane bazna. S obzirom na to da je čista voda neutralne pH vrednosti ne dolazi do promene boje. Na taj sloj dodajemo kerozin, koji se sa vodom ne meša zbog različitih hemijskih afiniteta. Uzimamo parče natrijuma i ubacamo epruvetom. Natrijum ne reaguje sa kerozinom ali čim dođe u dodir sa vodom gradi natrijum hidroksid, koji je bazan što odmah možemo uočiti zbog pojave crvene boje u rastvoru. Prilikom ove reakcije oslobađa se vodonik koji „vuče“ parče natrijuma ka površini i reakcija se dešava iznopva i iznova,a boja donjeg rastvora postaje sve intenzivnija.

 

 

FENOMEN Centar

FENOMEN je jedinstveni beogradski kutak za radoznale. Cilj FENOMENA je da kod dece uzrasta od 7 do 15 godina razvije prirodnu radoznalost, kreativnost, samostalno i kritičko mišljenje kao i pozitivan odnos prema učenju, nauci i svetu koji nas okružuje. Učešćem u našim edukativnim radionicama polaznici stiču različita znanja, umeća i veštine, čime ih osposobljavamo za buduće učenje ali i svakodnevni život i rad. Naravno, uz uživanje i zabavu! Organizujemo i gostovanja posebnih predavača koji uz malo eksplozije, dima, živih insekata, munja i varnica razotkrivaju sve ono što nauku čini interesantnom, a svet koji nas okružuje neverovatno razigranim.