Zašto je voda u rekama slatka, a u moru slana?

PRIKAŽI VIŠE

Da biste dobili odgovor na ovo pitanje, prvo morate da definišemo šta je slatka, a šta slana voda.

Njih delimo po nivou saliniteta vode, koji se određuje se u ppm (‰). Mrtvo more je jezero sa najvišim salinitetom vode na svetu, čak 300-350 ‰. To znači da jedan litar vode sadrži 300-350 grama soli. Svežom vodom smatramo onu vodu čiji nivo slanosti ne prelazi vrednost od 1‰

Ako bismo uporedili salinitet nekih mora i okeana, brojke bi pokazale sledeće:

Atlantski okean - 35, 4‰
Tihi okean - 34,5‰
Crveno more - 41‰
Sredozemno more - 39‰
Crno more - 18‰
Jadransko more je - 35‰

Koliko soli ima u moru najbolje ilustruje činjenica da ako bismo svu so iz mora ravnomerno raspodelili po površini Zemlje, nastao bi sloj debeo 150 metara, preko cele površine Zemlje, što je jednako visini solitera sa 50 spratova.


Zašto je more slano?

More je slano zbog reka koje se ulivaju u more. Postavlja se pitanje kako je to moguće ako znamo da su reke slatkovodne? Reke, putujući prema moru, donose sa sobom različite soli i minerale koje su se otopile u stenovitim predelima. Milionima godina, soli i minerali su se preko reka ulivali u mora koja su postala slana. Sve vodene površine isparavaju, pa tako i mora, a time se povećavala koncentracija soli u njima. Nivo soli je postala toliko veliki da se danas morska voda ne može piti, a posebnim načinima prerade, iz nje dobijamo kuhinjsku so. So u moru nam olakšava i plivanje, jer nas ona održava na površini. Zbog toga je neplivačima lakše da nauče da plivaju u moru nego u bazenu.
Samo tri odsto zemaljske vode je slatko, ali stručnjaci procenjuju da to pokriva preko 100.000 km², uključujući polarne ledene kape. Reke, jezera i močvare snabdevene slatkom vodom spadaju u najbolja mesta za gledanje divljeg sveta. Odakle onda potiče slatka voda?

Zašto je voda u rekama slatka?

Glavni razlog da voda u rekama ostane sveža su atmosferske padavine, koje su glavni izvor popunjavanja reka. Zemljina atmosfera je ogromna vodena pumpa koja prenosi vodu iz okeana na kopno. Sunčeva toplota uzrokuje isparavanje vode sa morske površine, tako da nastala vodena para postaje deo atmosfere. Topla vodena para u vazduhu može se ohladiti iz raznih razloga. Hlađenjem ona počinje da se vraća u tečno stanje, formirajući sitne kapljice na površini čestica prašine koje nosi vetar. Ove vlažne čestice prašine okupljaju se i formiraju oblake koji često zastru nebo. Ako se vazduh ohladi još više, količina vode koja se kondenzuje u oblaku postaje preteška da bi je on zadržao i voda pada na zemlju kao kiša.

 

pH vrednost morske vode

PH je mera aktivnosti vodonikovih jona (H+) u rastvoru i na taj način određuje da li je dati rastvor kiselog ili baznog karaktera. pH vrednost je bezdimenziona veličina, i za poređenje se koristi pH logaritamska skala koja obuhvata vrednosti od 0 do 14. Za kisele rastvore pH vrednost je manja od 7 (pH < 7,0), a za bazne je veća od 7 (pH > 7,0). Prosecna pH vrednost morske vode je ograničena na raspon od 7,5 do 8,4.

Testirajte pH svakodnevnih tečnosti (kafa, sapun, mleko, kafa, itd..) da biste utvrdili da li je svaka kisela ili bazna. Pri dodavanju neke tečnosti probajte da je razblažite sa vodom i vidite da li je nešto uticalo na pH vrednost.