Jelena Andreja Radaković

Moj metar kvadratni
PRIKAŽI VIŠE

Ekolog

 

 

Mapa Hogvortsa – Veliki sam obožavatelj Hari Potera. Zato ogroman deo mog stana zauzimaju memorabilije ove knjige i filma.

Knjiga kratkih horor priča – Mnogo volim horor. Imam bezbroj knjiga horor priča i takoreći ih „gutam“.

Zvezdice – Hteo je da mi skine zvezde sa neba, ali pošto je to malo fizički neizvodljivo, a i nepraktično, poklonio mi je ove zvezdice za lepljenje, da ih zalepim iznad kreveta, da svako veče mogu da gledam u omiljena sazvežđa. Nisam ih još zalepila. Uvek kad dobijem nešto tako lepo bude mi žao da ga koristim.

Magneti – Gde god da me je put naneo, kupila bih makar dva, tri magneta. Isto važi i za moje prijatelje koji su negde putovali. Kada pogledate u moj magnetima krcat frižider, pa on nema gde nije proputovao bez mene.

Šolja iz Kavarne Maček – Svake godine putujem poslovno u Sloveniju. Makar je tako bilo pre pandemije. Uvek bi svratili do Ljubljane i tik uz reku, uz Ljubljanicu, nekada je postojala Kavarna Maček. Uvijena u šalove i ćebad, pila bih toplu kafu iz njihovih šolja. Te šolje su i prodavali. Dok je postojala Kavarna, kad god bi moja majka otišla na putovanje bez mene, donela bi mi po jednu šolju da mi pokaže da je tamo mislila na mene. Kavarna je na žalost već nekoliko godina zatvorena. Inače, hobi (nazovimo to hobijem) mi je da sakupljam šolje. Imam ih toliko da ukućani hoće da isele i mene i njih samo da ih više ne kupujem.

Kartice iz Dixita i kockice – Obožavam da igram društvene igre, od kojih mi je verovatno omiljena igra Dixit. Pre pandemije, svakog vikenda organizovala sam večeri društvenih igara kod kuće. Moja mala usvojena porodica, sačinjena od troje prijatelja koje znam dvadeset godina, i jednog posebnog dečka kog znam „samo“ 5 godina, pili bismo vino, jeli picu i smejali se do suza uz društvene igre. I dalje organizujemo iste večeri, mada malo ređe.

Termos – Kafa je najveći razlog zašto uspem da se odvojim od udobnog kreveta ujutro. Sama pomisao na vrelu kafu koja započinje dan za mene je opis mira.

Mali bumerang – Bumerang koji mi je najbolja drugarica donela iz Australije. Život nas je naterao da provedemo 8 meseci razdvojene i još uvek joj nisam skroz oprostila zbog toga.

Fotografija sa Festivala nauke – Pitali ste me šta mene čini kao osobu i rekli ste mi da to smestim u jedan kvadratni metar. E pa, ogroman deo toga ko sam ja jeste i ono što ja radim. Imam tri „posla“ – radim na Fakultetu organizacionih nauka, deci uzrasta od 6 do 16 godina predajem ekologiju u naučnom centru Fenomen i koordinator sam međunarodnog programa Festivala nauke. Za proteklih pet godina stekla sam zaista bezbroj prijatelja. Ovom poslu sam najzahvalnija što mi je „ušetao“ u život. Znam da gde god da se u budućnosti nađem, u bilo kojoj zemlji, u bilo kom gradu – imaću makar jedan broj telefona da okrenem, nekoga ko će mi se obradovati i ko će istog trenutka doći da se vidimo. Ova mala ekipa je mnogo tužna što se ove godine neće videti uživo na festivalu i već planiramo putovanja čim se stanje popravi. Na slici su moji prijatelji iz Poljske – Tomaš i Pavel, društvo iz Češke – Vojta i Matjej, drugarice iz Estonije – Helen i Merilin, Teo i Pol iz Francuske, Emilija i Sara iz Slovenije, kao i najslađe na kraju – Srđan, čovek bez koga „žena-bina“ ne bi bila ona.

Lego figura narandžaste mačke i malog mopsa – Moji kućni ljubimci su moje velike ljubavi. Imam četiri mačke i dva psa. Svi kojima sam ja dala ime imaju „neobična imena“. Imala sam i zlatnu ribicu crne boje koja se zvala Ptica. Znam. Za to sam sve ja kriva. Zato na radnom stolu imam malu MejMej, našeg narandžastog Maine Coona, najveću rasnu mačku koja će uskoro biti veća od psa i malog mopsa koji predstavlja mog Fjodora, ludog i buckastog crnog mopsa velikog srca.

Priče o prkosnim Srpkinjama – Jedna od boljih knjiga koje sam pročitala, topla preporuka i obavezno štivo za svakog mališana.

Crni USB – Na ovom malom parčetu plastike nalazi se prijava moje doktorske disertacije. Ja sam sebi zacrtala da ekologijom menjam svet, malo po malo. Zato i radim na izradi modela koji treba da predvidi pojavu poplava u Republici Srbiji i, nadajmo se, na samom kraju pomogne u sprečavanju ovog groznog događaja.

Crno-beli crteži i markeri – Kada sam nervozna, kada sam srećna, dok držim onlajn predavanja učenicima, ja crtam. Crtam od kako sam bila jako mala.

Mali osušeni cvetić – Dečko koji mi skida zvezde sa neba me je vodio na jednu veliku avanturu. Po mrklom mraku, gde se ne vidi ni prst pred okom, peli smo se dva kilometra uz planinu Vidojevicu – najtamnije mesto u Srbiji, ne bismo li gledali zvezde. Nismo uspeli, bilo je oblačno. Ali u sred tog našeg vrištanja kad god bi nešto u mraku šušnulo, on se sagnuo i ubrao mi ovaj cvetić za uspomenu. Znam – fuj smo.

Slika gde Rastko i ja plešemo – Rastko i Nikola su moja dva mala brata od tetke. Oni su moja dva mala partnera u nestašlucima, saigrači u video-igricama, partneri za ples, dve puzlice mog srca.

Jelena Andreja Radaković je inženjer Fakulteta organizacionih nauka, studijske grupe Menadžment i organizacija, sa master radom iz oblasti Marketing inženjeringa i komunikacije.

Popularizacijom nauke i edukacijom dece bavi se od 2007. godine, kada je pomogla u osnivanju studentske ekološke organizacije EkoFON, čiji je i predsednik od 2012. godine do danas. Od 2007. godine učestvovala je kao koautor naučnih interkaktivnih postavki EkoFON-a na svakom Festivalu nauke, kao i na devet Noći muzeja i dve Noći istraživača.

Pored toga, od 2007. godine, sa EkoFON-om vrši edukaciju učenika osnovnih škola na temu ekologije i zaštite životne sredine kroz predavanja i kreativne radionice.

Učestvovala je na nekoliko takmičenja u rešavanju studije slučaja na temu ekologije i održivosti, a kasnije bila i sudija takmičenja rešavanja studije slučaja na temu izrade studije održivosti, kao i bila član debatnog kluba i jedan od edukatora na eko kampu “Sačuvajmo Dunav” tri godine.