Zašto smo žedni?

PRIKAŽI VIŠE

Kada smo žedni, a nemam šta da popijemo, sve drugo zaboravljamo.

Ako čovek u sebe ne unese nikakvu tečnost tri nedelje umreće. Oko 50 do 60% naše težine čini voda, i voda nam je potrebna da dopuni zalihe tečnosti, kojih dnevno iz sebe izacimo oko dve litre. Mi zapravo i varenjem hrane unesemo jedan deo tečnosti, ali taj process jednostavno nije dovoljan da se voda održi u količini koja je našem telu potrebna. Žeđ nas opominje da je našem telu voda potrebna.

Neki veruju da žeđ nastaje usled suvih usana ili sušenja grla, ali to nije tačno. Do ove pojave dolazi iz raznih razloga, kao što su nervoza, naporan rad ili, jednostavno, usporeno lučenje pljuvačnih žlezda.

Njihov rad može da se pojača, ali to neće uticati na žeđ. Drugim rečima, rad pljuvačnih žlezda može da bude normalan, želudac, krvotok i mokraćna bešika mogu da budu puni vode, a da ipak osećamo žeđ.

Razlozi ovih pojava leže u tome što promena količine soli u našoj krvi izaziva žeđ. U krvi postoje određene normalne količine vode i soli. Ako se taj odnos promeni u korist soli, nastaje osećaj žeđi.

U mozgu postoji centar za žeđ koji reaguje na određenu količinu soli u krvi. Ako se ta količina izmeni, centar reaguje na taj način što šalje poruke zadnjem zidu ždrela. Odatle one odlaze u mozak i usled tih kombinovanih osećaja nastaje