Šta znate o bumerangu?

PRIKAŽI VIŠE

Jedan od najpoznatijih simbola Australije je vrsta drvenog oružja zvanog bumerang. Uvek ga povezujemo sa Aboridžinima koji su ga koristili hiljadama godina.

Predstava koju većina ljudi ima o bumerangu potiče iz filmova: junak baca bumerang, on juri kroz vazduh, obara negativca i poslušno se vraća. Ali sa stanovišta nauke ovo baš i nije ispravno..

Ako bumerang u nešto udari, neće se vratiti nego će se odbiti i pasti na zemlju – kao običan štap. U stvari, bumerang i jeste neka vrsta štapa za bacanje, sa malo drugačijim oblikom. Razne varijacije bumeranga mogu biti različite dužine (16 do 120 cm), debljine 6 do 7,5 cm i težine (do 250 g). Raspon između kraka bumeranga varira od 45 do 60 cm, a ugao između njih je od 70° do 130°.

Štapovi za bacanje postoje već hiljadama godina. Arheolozi su ih našli u prastarim egipatskim grobnicama. Hopi indijanci iz Arizone, upotrebljavali su ih za lov na zečeve. Ali, za razliku od bumeranga, obični štapovi za bacanje se ne vraćaju. Jedini štap za bacanje koji se vraća potiče iz Australije, i o njemu danas govorimo.

 

Pretpostavlja se da su Aboridžini bumerang koji se vraća prvobitno upotrebljavali za uterivanje vodenih ptica u mreže. Prema drugoj pretpostavci, bumerang koji se vraća nastao je kao prefinjena igračka, a imao je oblik banane. Međutim, bumerang ne mora imati oblik banane da bi se vraćao. Može biti i u obliku zvezde, ili velikog latiničkog slova H. Postoje dva osnovna razloga zbog kojih se bumerang vraća kad se baci: oblik krakova i način na koji se bumerang baca.

Zamislimo da su dva kraka bumeranga u stvari njegova krila. Kao i kod avionskih krila, donja strana krakova bumeranga je ravna, a gornja zakrivljena. Zato ga vazduh, strujeći oko njega, podiže. Ali krakovi bumeranga se međusobno razlikuju. Zakrivljeni kraj jednog kraka uperen je suprotno od smera kretanja vazduha koji struji oko bumeranga. Vrh drugog kraka uperen je u smeru u kojem se kreće vazduh. To je kao kad bi na avionu jedno krilo bilo okrenuto naopako. Avion tako čudne konstrukcije s teškom mukom bi održavao pravac. Isto važi i za bumerang.
 

 

Način na koji se baca bumerang takođe mu pomaže da se kreće u velikom krugu. Bumerang se drži uspravno, a ne vodoravno, kao frizbi. Ako je u desnoj ruci, ravna strana treba da bude sa desne strane i obrnuto. Baca se trzajem ručnog zgloba.

Od bacača se udaljava brzinom od oko 100 km∕h, obrćući se u vertikalnoj ravni približno deset puta u sekundi. Dok se diže u nebo, bumerang bačen desnom rukom počeće da se naginje udesno. Skretanje nadesno je posledica načina strujanja vazduha oko krakova koji se obrću.

Fotografija: Indigenous boomerangs in the rain forest, Australia.  Guillaume Blanchard (Mart 2003)