Šepardov ton

PRIKAŽI VIŠE

Ako ste bili na nekom od prethodnih Festivala nauke, ili možda u nekom muzeju iluzija, sigurno ste se već navikli na ideju da vas oči povremeno prevare.

Nečiji dovitljiv crtež ili inteligentno postavljena šema boja može stvoriti iluziju pokreta tamo gde ga nema, ili potpuno poremetiti vaš doživljaj odnosa veličina u svetu. Ipak, da li ste ikada doživeli da vas prevare vaše uši?
Nauka (a i umetnost) nam pokazuju da je to itekako moguće – postoje različite auditivne iluzije. Jedna od njih, Šepardov ton, posebno je interesantna s obzirom na snagu utiska koji stvara. Naime, Šepardov ton u stvari ostavlja utisak beskonačnog porasta ili beskonačnog pada u visini tonova, tamo gde se porast u stvari ne dešava. Čak i kada se isti snimak tonova ponavlja uzastopno, slušaoci stiču utisak da ton ne prestaje da raste ili pada.
Pogledajte kako to izgleda:

Slobodno eksperimentišite sami: gledajući video, premotajte ga na početak, i videćete da nemate utisak ''vraćanja'' na niže tonove – porast će se nastaviti, i kao da mu nema kraja. Šta je posredi ovakvog utiska? Evo objašnjenja.

Odvojeni tonovi istovremeno se čuju. Svaki je viši od prethodnog za jednu oktavu. Njihove frekvencije se povećavaju, međutim, suština iluzije je u tome kako se ponašaju njihove jačine. Frekvencija najvišeg tona (crvena linija na slici) se pojačava, ali se njegova JAČINA snižava – ton postaje sve viši i viši, ali i sve tiši i tiši. Srednji ton ostaje konstantne jačine, dok se najniži ton (takozvani bas – ljubičasta linija na slici) postaje i sve viši, i sve glasniji.
Naše uši u svakom trenutku čuju bar dva tona koji se povišavaju, od čega jedan stišava - ''crveni'', a drugi pojačava - ''ljubičasti'' ton. Međutim, pošto mi ove istovremene promene u jačini ne primećujemo, stvara se doživljaj konstantnog, neprekidnog porasta u visini. Zato, čak i kada biste isti snimak iznova i iznova premotavali, ne biste imali utisak da ste se vratili na početak snimka, već bi delovalo kao da se snimak nastavlja, zajedno sa porastom zvuka.
Često se za Šepardov ton kaže da on predstavlja auditivnu analogiju vizuelnoj iluziji koju stvara ono što se u zapadnim državama često koristi kao znak za frizerske salone: barber’s pole. Kao što ovaj šareni stubić stvara iluziju neprekidnog penjanja (ili propadanja) šara, tako i Šepardov ton stvara iluziju penjanja ili padanja visine tonova, iako se, u stvari, tonovi ne menjaju.

Ova iluzija pokazala se izrazito korisnom u filmskoj industriji, naročito za pojačavanje osećaja tenzije – najreprezentativniji su primeri iz horor filmova u trenucima kada čekamo da neko čudovište iskoči iza ćoška, ali je Šepardov ton prisutan čak i u filmovima drugih žanrova poput filma Dunkirk ili The Dark Knight Rises. Očekivano, prisutan je i u svetu muzike, a poznati primer je iz pesme Echoes grupe Pink Flojd.