Lažna sećanja

PRIKAŽI VIŠE

Kada je imala 22 godine, Dženifer Tomson bila je žrtva zločina u svom apartmanu. Tada je sebi obećala da će, ako preživi, pronaći tog kriminalca i da će uraditi sve što može da on završi u zatvoru.

Iz tog razloga pažljivo je proučavala njegovo lice, time želeći da ga zauvek ureže u pamćenje. I bila je sigurna da jeste. Ipak, Ronald Koton, osuđen je za ovaj zločin i proveo je 11 godina u zatvoru zbog pogrešne optužbe.

Jedan od najjačih dokaza na sudu predstavljaju svedočanstva očevidaca, pogotovu ako je očevidac žrtva. Ako se žrtva seća počinioca, ako je u stanju da sa potpunom sigurnošću uperi prst u osumnjičenog i kaže “On je taj”, teško je da jačeg dokaza od toga ima. Ipak mnoga istraživanja upozoravaju na nepouzdanost ljudskog sećanja, pogotovu kada su u pitanju traumatski događaji kao što je biti žrtva zločina. Primena DNK analize dokaza sa mesta zločina ukazala je na ogroman broj pogrešno optuženih ljudi u zatvorima. Ali zašto do ovih grešaka dolazi? Da bi ovo ilustrovali zamoliću vas da odgledate sledeću demonstraciju. Za učestvovanje biće vam potrebni papir i olovka!

Istraživanja su pokazala da naknadno prikazane fotografije lica ometaju naše pamćenje prethodnih fotografija, pogotvu ako su lica u određenoj meri slična, kao što je to bio slučaj u našem primeru. Upravo ovaj fenomen doveo je do toga da Dženifer napravi tako kardinalnu grešku. S obirom da pravog kriminalca nije bilo među osumnjičenima, ona je bila ubeđena da je Ronald Koton onaj koga policija traži. Kada je jednom sebe ubedila u to, lice pravog kriminalca isčežlo je iz njenog sećanja i na njegovo mesto je došla slika pogrešne osobe. Dženifer je u potpunosti verovala svom lažnom sećanju.