Tablete danas

PRIKAŽI VIŠE

U narednim video snimcima možete videti na koji način se različite tablete raspadaju u kontaktu sa vodenom sredinom, upravo poput one sa kojom se susreću u organizmu.

 

Neobložene tablete se najčešće dobijaju kompresijom praškova. U kontaktu sa vodenim medijumom se veoma brzo raspadaju i samim tim brzo oslobađaju lekovitu supstancu. Jednostavne su za proizvodnju i pogodne za primenu kada je potrebno ostvariti brzo delovanje.

Oralno-disperzibilne tablete se veoma brzo raspadaju u ustima u prisustvu male količine tečnosti, nakon čega se gutaju. Pogodne su za osobe koje imaju problema sa gutanjem tableta i kada je potrebno brzo nastupanje dejstva. Jedna od prednosti ovih tableta je i primena leka bez uzimanja tečnosti, a glavni nedostatak može biti neprijatan ukus lekovite supstance.

Obložene tablete oko jezgra, nastalog komprimovanjem praškova, imaju oblogu koja može biti od polimernog materijala, šećernog sirupa, tankog sloja lipida ili čak od još jednog sloja komprimovanog praška. Tablete se oblažu kako bi se lekovita supstanca zaštitila od uticaja spoljašnje sredine ili kiselog želudačnog sadržaja, da bi se maskirao neprijatan ukus, kako bi se olakšalo gutanje ili kako bi se modifikovalo vreme nastupa dejstva leka. Zbog prisustva omotača, ove tablete se mogu sporije raspadati.

Dražeje predstavljaju posebnu vrstu obloženih tableta. Oko jezgra poseduju omotač od šećernog sirupa koji daje privlačan izgled i sladak ukus tabletama. Prisustvo ovog omotača može povećati masu tablete i do 50 %, što usporava raspadanje tablete i nastup dejstva.

Efervescentne tablete se upotrebljavaju tako što se prvo rastvore u čaši vode, a zatim se nakon potpunog raspadanja tablete, nastali rastvor popije. Sastoje se iz kisele i bazne komponente, koje u kontaktu sa vodom stupaju u hemijsku reakciju oslobađajući ugljen-dioksid i stvarajući karakterističan šum, zbog čega su više poznate kao „šumeće tablete“. Kao kisele komponente se najčešće koriste limunska i vinska kiselina, a kao bazne natrijum-karbonat i natrijum-hidrogenkarbonat. Ove tablete su vrlo lake za primenu i pogodne su za osobe koje imaju problema sa gutanjem tableta. Brzo se raspadaju i oslobađaju lekovitu supstancu, pa samim tim i njihovo dejstvo nastupa brzo.

Postoje tablete koje su tako proizvedene da zbog prisustva omotača imaju određenu otpornost na delovanje želudačne kiseline. Tada se omotač i sama tableta raspadaju tek u tankom crevu. Ove tablete se nazivaju gastrorezistentne tablete i na ovom snimku možete videti simulaciju njihovog ponašanja u želucu i tankom crevu.

Ovom animacijom prikazan je način na koji se tableta raspada u želucu.

Pored tableta, u lečenju se mogu koristiti i brojni drugi farmaceutski oblici, među kojima su i kapsule, koje se takođe primenjuju oralnim putem. U ovom video snimku možete videti primer raspadanja jedne kapsule. Ona se sastoji iz želatinskog omotača i sadržaja u vidu peleta. Prvo dolazi do raspadanja želatinskog omotača, pa tek nakon nekog vremena i sadržaja kapsule, čime se može postići modifikovan nastup efekta leka.

Na sledećem snimku možete videti uređaj u kojem se izvodi ispitivanje brzine rastvaranja lekovite supstance iz tablete (dissolution test). Nakon raspadanja tablete, lekovita supstanca se iz nje oslobađa procesom rastvaranja. To je preduslov da bi se mogla apsorbovati i ostvariti željeni efekat. U ovom uređaju mogu se koristiti različiti vodeni medijumi za ispitivanje. Promenom pH vrednosti, prisustva površinski aktivnih materija, enzima, podešavanjem viskoziteta ili promenom hidrodinamičkih uslova može se omogućiti uvid u sudbinu tablete u organizmu.