Sunce je veliko, ali i malo..

PRIKAŽI VIŠE

Kad u suton gledate Sunce kako se približava horizontu vidite njegov bledi disk, savršenog oblika, postojan, miran i nepromenljiv.

Izgradite svoj sistem nebeskih tela i gledajte gravitacioni balet. Pomoću ovog simulatora orbite možete da postavite početne položaje, brzine i mase 2, 3 ili 4 tela, a zatim ih gledajte kako se slobodno kreću pod zakonima fizike.

Istu sliku gledali su i naši davni preci s početka istorije, pa i oni mnogo pre njih, i oni pre njih. I tako idući u nazad, sve do početka života Sunce je uvek izgledalo spokojno i večno isto. Ali u stvarnosti Sunce je sasvim drugačije. To je haotična, uzavrela kugla plazme i gasa.

U njenom središtu je 15 miliona stepeni C. Na takvoj temperaturi atomi su razbijeni na čestice koje besomučno jure, sudaraju se i izazivaju brojne fizičke i hemijske reakcije. U tim reakcijama svake sekunde 600 miliona tona vodonika preradi se u helijum, i pri tome se četiri miliona tona materije pretvori u energiju. Ali to je sitnica za Sunce i ono će u sledećih 5 milijardi godina potrošiti tek polovinu svojih zaliha vodonika.

Površina Sunca ključa. Milioni užarenih granula izbijaju na njegovu površinu, hlade se i posle nekoliko minuta tonu nazad da bi ustupile mesto drugima. Hiljade supergranula od kojih je svaka tri puta veća od naše planete izlivaju usijane gasove sa svojih rubova satima pre nego što nestanu i pojave se nove. Svakih pet minuta gornji slojevi atmosfere Sunca se izdižu i spuštaju i od toga celo Sunce podrhtava poput Zemlje kad kroz nju prostruji talas zemljotresa.
Kao čirevi po površini Sunca izbijuju pege. To su područja snažnog magnetizma koji izbija iz utrobe zvezde. Neke pege imaju po 40 hiljada kilometara u prečniku, neke i više. Mnoge se pojavljuju u grupama. Tamna boja pega je privid. One su nešto hladnije od okoline pa samo manje blješte. To „hladnije" u slučaju pega iznosti oko 4,5 hiljada stepeni.

Iznad pega, kao njihova prethodnica pojavljuju se spikule, erupcije usijanih gasova. U svakom trenutku ima ih oko milion. Mnogo snažniji su Sunčevi bljeskovi. U bljeskovima Sunce iz svoje utrobe izbacuje ogromne količine materije u prostor. Pri svakom bljesku se oslobodi energija jednaka energiji milion nuklearnih bombi od 100 megatona. Kada je bljesak usmeren ka našoj planeti onda imamo problema sa telekomunikacijama i srećni smo ako se sve završi samo na tome. Po rubu Sunca za vreme pomračenja vide se protuberance, nervozni, purpurni mlazevi usijane materije koji se pružaju 50 hiljada kilometara uvis i prevale stotine hiljada kilometara pre nego što ponovo padnu na Sunce.

Od sve energije koje izrači Sunce i pošalje u svemir Zemlju pogodi tek jedan dvomilijarditi deo - taman koliko je potrebno za život.