Kako je nastao kompas?

Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu
PRIKAŽI VIŠE

Kompas je instrument (sprava) koji reaguje na magnetizam Zemlje i služi kao navigacioni instrument za orijentaciju, odnosno pronalaženje pravaca na Zemlji.

Kompas se sastoji od magnetne igle koja se slobodno kreće u svim pravcima, odnosno rotira oko ose, i usmerava prema magnetnom polju Zemlje.

Tačna definicija glasi: Kompas ili busola je magnetna, mehanička, električna ili optička naprava koja služi za određivanje smera na Zemljinoj površini u odnosu na severni i južni pol.

Igla kod kompasa okrenuta je prema severu, prema Zemljinom severnom magnetnom polu. Budući da je poznato gde se nalazi severni pol, sva vodena i kopnena područja ucrtavaju se u mapu u odnosu na njega. Na taj način kompas može voditi putnike u željenom pravcu svuda po svetu.
 

Pokušajte da locirate severni i južni pol magneta na mapi uz malu pomoć nauke.


Iako se ne zna ko je izumeo kompas, zna se da su magnetnu iglu prvi upotrebili Kinezi, za vreme vladavine cara Huang Tia. Oni su koristili spravu koja se zvala “čin-nan”, kako Kinezi i danas zovu brodski kompas, a u pitanju su bila kolica s velikom iglom koja su pokazivala četiri glavne strane sveta. Arapski trgovci su ovaj izum doneli u Evropu i već u 12. veku je bio rasporstranjena sprava.

Najstariji kompas se sastojao od namagnetzovane igle provučene kroz drveni krst, koji je plivao u void ili posudi s vodom. Nakon toga počela je da se koristi igla koja bi se okretala na drugoj igli, pričvršćenoj za dno posude. U početku je igla pokazivala samo prava sever – jug, a svuda je stajala okrenuta tako da bi severni kraj igle dodirivao severni kraj posude obeležen bojom. Na kraju je na samu iglu nakačena karta sa obeleženim tačkama.

Severni magnetni i geografski pol ne nalaze se na istom mestu. Severni magnetni pol je na na najsevernijoj tački arktičke obale Severne Amerike, na poluostrvu Butija. Sve igle na kompasima na severnoj Zemljinoj polulopti okrenute su prema tom mestu. Stari narodi nisu znali za razliku između severnog magnetnog pola i geografskog Severnog pola. Oni su živeli daleko i od jednog i od drugog, pa im se činilo da je igla na kompasu uvek okrenuta severu. Kasnije su moreplovci, koji su se brodovima otiskivali daleko od obala, zapazili tu razliku.

Danas postoji nekoliko vrsta kompasa:

Žiromagnetski kompas – kombinacija slobodnog žiroskopa s magnetskim kompasom

Geološki kompas – od uobičajenog geografskog kompasa razlikuje se po dve stvari. Na stakalcu su obrnuti položaji istoka i zapada, a poklopac ujedno ima na sebi oznake stepeni ugla pod kojim je poklopac položen u odnosu na kućište kompasa (klinometar). Geološkim kompasom meri se položaj i nagib geoloških struktura.

Pilotski kompas – osnovni navigacioni instrument za određivanje smera u odnosu na magnetski sever.

Radio-kompas – igla magnetskog kompasa uvek se okreće prema zemljinom magnetnom polu, dok je igla radio-kompasa usmerena prema izvoru radio-signala bez obzira na smer leta aviona ili neke letelice.

Dopao ti se ovaj naučni izazov? Podeli ga sa svojom ekipom!