Koordinatori Festivala nauke za čistu desetku

Marija Gajić

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Nauku u Srbiji vidim kao konstatno i uporno pevušenje pesme “Always Look on the Bright Side of Life”

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Činjenica da većina ljudi odmah pomisli na prirodne nauke i gigantska otkrića govori o tome koliko je nauka bitna. Naime, očigledno nismo svesni koliko su istraživanja doprinela da nam te neke male dnevne stvari budu normalne i uobičajene…a za to su podjednako zaslužne sve naučne discipline a ne samo prirodne kako se često misli. 

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Festival nauke je bio krucijalna odskočna daska pomoću koje su ljudi u Srbiji shvatili da i kod nas postoje ti neki “čudni eksperimenti i istraživanja” kao i da su ljudi koji se time bave prilično stvarni. Bitno je napomenuti da je Festival nauke omogućio ljudima svih uzrasta da dobiju odgovore na mnoga pitanja, kao i da ih postave ali i da dobiju tu pokretačku iskru za istraživanjem sveta oko sebe. 

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Pored očekivanih izjava da sam stekla brojne prijatelje (što je i istina) ono što je meni bitno je da sam shvatila da svi žele nešto da nauče, saznaju, razumeju…samo je pitanje pristupa. 

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Nadam se da je to poštovanje i ljubav prema prirodi. 

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Pored činjenice da nije uobičajeno i jednostavno objašnjavati svima zašto su pećinske životinje, buđ i sovine gvalice prelepe i korisne ono što je najteže jeste ostati svestan da neće svi posetioci deliti isti entuzijazam prema tome ali je bitno istrajati i biti uporan.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Decembar je lepši zbog Festivala nauke.

Marija Gajic.krug

Marko Krstić

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Veliki broj mladih ljudi zainteresovanih da svojim radom i trudom doprinose razviću nauke u Srbiji, pokazuje koliki potencijal posedujemo. Nauka prosvetljuje, osvešćava, ulepšava, inspiriše, održava duh mladim, jer stalno budite ono dete u sebi, koje kao odgovor na jedno pitanje postavlja još jedno.

Nauci bi se trebalo posvetiti sistemski, tako što bi se još u radoznalim malim glavama budila želja za novim otkrićima. Na taj način bi se mladi usmeravali na pravi put, koji bi uticao na napredak države, ali i sveta u celosti. Značajan doprinos, u tom smislu, pružaju Festival nauke, zatim Centar za promociju nauke koji svojim radionicama i Naučnim kamionom čine nauku dostupnom širom Srbije, kako najmlađim generacijama, tako i onim nešto starijim. Nakon prvog kontakta sa naukom na ovaj način, već u osnovnoj, a potom i srednjoj školi mnogima se pruži prilika da u Petnici stupe u ozbiljne naučne vode.

Studenti, iz godine u godinu pišu sve veći broj studenstkih naučno-istraživačkih radova, koji predstavljaju prve korake u njihovim budućim karijerama. Dokle će neko dosegnuti zavisi od mnogobrojnih faktora, pre svega od rada i upornosti, ali svakako bitnu ulogu igraju stručna i finansijska podrška. U Srbiji istraživači, profesori, mentori imaju dovoljno volje, ideja, istrajnosti, ali sistemska nebriga često usporava naredak u nauci. Siguran sam da je Srbija spremna da sačuva nauku i da ne dozvolimo da naučnici budu naš najbolji izvozni proizvod!

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu? 
Nauka nas vodi u svet neotkrivenog širi vidike i otvara nova gledišta. Doprinos nauke svakodnevnom životu je neizmeran, kako biste upalili svetlo, da li bi koristili telefon, da li bi ikada bile izlečene velike bolesti da nije bilo nauke? Nauka naš svakodnevni život olakšava i čini ga boljim i lepšim.

Možda Vi svakodnevno eksperimentišete u kuhinji, a dete koje prosejava pesak kroz sito opaža veličinu čestica, brzinu kretanja, upoznaje otpor. Dok ležite ispod drveta, ne razlikujete se mnogo od Njutna koji je baš zbog pada jedne jabuke, promenio svet. Na Vama je da uhvatite ideju, zgrabite iskru entuzijazma i zaplovite u čarobni svet nauke, jer ona je svuda oko nas.

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Popularizacija nauke igra važnu ulogu u formiranju zdravih stavova i postavljanju pravih vrednosti u jednom društvu.

Kada ugledate sjaj u očima malog istraživača kome pokazujete eksperiment, ili kada dobijete pitanje koje i Vas tera na razmišljanje znate da ste uradili nešto veoma veliko i korisno za nauku u Srbiji. Manifestacija kao što je Festival nauke podiže svest, širi vidike, otvara nova vrata na putu ka novim saznanjima.

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Učešće u Festivalu nauke nosi sa sobom mnogo ulaganja, truda, zahteva dosta vremena, ali daruje jedan poseban osećaj ispunjenosti, sreće i ponosa, jer znate da radite nešto dobro kako za sebe, tako i za celokupno društvo. Posebno se radujemo radoznalim istraživačima, koji svake godine obilaze našu postaku.

Upoznavanje sa postavkama i idejama kolega sa drugih fakulteta, doprinelo je i boljoj saradnji i primeni znanja, jer nauka ne poznaje granice.

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Tim Farmaceutskog fakulteta vec tradicionalno učestvuje na Festivalu nauke, studenti se  raduju i predano pripremaju postavku. Mi, kao budući ili već magistri farmacije predstavljamo sponu između prirodnih nauka kao što su hemija, fizika i biologija i primenjenih bioloških nauka kao što je medicina. Naše učešće tokom prethodnih godina imalo je za cilj da upozna posetioce festivala kako se prave lekovi, ali i multivitamin, gel i krema, šta se sve krije u prirodi i kako razlikovati lekovitu biljku od otrovne, ko su i šta rade antioksidansi u našem organizmu... Ove godine na festivalu, možete saznati kako pušenje utice na Vaš organizam. zašto nauka savetuje da što pre prestanete sa pušenjem ili još bolje da nikad ne počnete, kako se boriti sa zavisnošću. Rad, želja, znanje, neumornost volontera ono je što mi poklanjamo Festivalu, a on nas svake godine nagrađuje sjajnom energijom koju zauzvrat dobijamo.

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Izazovi i prepreke predstavljaju podsticaje koji čine da svake godine budemo sve bolji i bolji. Svakako najveći izazov predstavlja izabrati pravu temu, interesantnu posetiocima, ali sa druge strane celovitu i smislenu toliko da podstakne male naučnike, da istražuju i dalje, i otkriju ono što se krije ispod površine. Takođe, poseban izazov predstavlja da se najveće naučno znanje i činjenice učine razumljivim i prihvatljivim za najmlađe posetioce.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Festival nauke i sama nauka Vam daju krila, ali morate sami naučiti da letite.
Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara.

 

Marko Krstic 1.krug

Milan Popović

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Kao prosečnog tinejdžera: mnogo odličnih ideja, ali bez dovoljno novca da ih realizuje, utiska da je niko ne razume i da nikome nije stalo, i, na kraju, mogla bi da ima sjajnu budućnost.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Kažu da je jedan od najvećih strahova, prisutan ne samo kod ljudi već i u životinjskom svetu – strah od nepoznatog. Nauka nam pomaže da tog nepoznatog bude sve manje. Odlično je poznavati kako svet oko vas funkcioniše, ali i imati električne automobile, brze vozove, antibiotike, download od 100 mbps i WD-40. Sve to ne bi postojalo bez mukotrpnog rada naučnika.

 Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Mislim da je Festival doprineo razbijanju mnogih stereotipa kod opšte populacije. Za ovih deset godina Festival je ukupno posetilo nekoliko stotina hiljada ljudi. To je, za Beograd i Srbiju, ogromna publika. Neki od njih su tek na Festivalu postali svesni da nauka i naučnici postoje u Srbiji. Neki su promenili svoje mišljenje i ukapirali da naučnici nisu povučene šeprtlje sa velikom dioptrijom, kakvim ih često predstavljaju u vicevima i animiranim i igranim filmovima, a neki od onih najmlađih su posle posete Festivalu rešili da se u životu bave upravo naukom. 

 Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
 Festival mi je pomogao da usavršim svoj javni nastup, upoznao sam veliki broj pametnih i zanimljivih mladih ljudi od kojih sam naučio mnogo toga iz matematike, psihologije, astronomije i ko zna čega još, i sa svojim postavkama sam dobio priliku da putujem u neke daleke delove sveta koji bi, da nije bilo toga i dalje čekali na mene. 

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem? 
Huh, to morate da pitate posetioce i druge ljude iz organizacije. 

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Definitivno da ustanem u 6 ujutru i stignem na snimanje raznih jutarnjih programa.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Jedvačekanje.

 

 

 

 

Milan Popovic 11 (11).krug.fw

Miloš Jovanović

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Teško pitanje... Pokušaću da budem izuzetno blag. Moje mišljenje je da je nauka u našoj zemlji totalno neshvaćena od strane ljudi koji bi trebalo da je podrže. To je izuzetna šteta jer toliko kvalitetnih naučnika ima da je strašno gledati ih kako se bore „ štapom i kanapom“ pa su i pored toga izuzetni. Šta reći drugo, sem da u „izvozu“ našeg naučnog potencijala prednjačimo u odnosu na susede. Nadam se da sam bio iskren i veoma blag što mi je u odgovoru na ovo pitanje bilo veoma teško.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Stvari su jasne nema puno razmišljanja. Sve oko nas je objašnjeno principom nauke. Uvek imamo odgovor na svako pitanje jer onaj ko je dovoljno pratio na časovima u školi znaće da na pitanje ZAŠTO?,  uvek odgovori ZATO ŠTO... jer je većina pojava objašnjena dugogodišnjim iscrpnim istraživanjima koja su uspela da na bilo koji način nama pruže odgovor i objašnjenja. Bitno je imati odgovor na većinu pitanja jer će neko naučiti nešto od Vas.

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Najiskrenije to je nešto najbolje što je moglo da se desi našoj zemlji. Napokon počinju ljudi da shvataju da nauka postoji, napokon su videli ljude koji nisu čudaci, već naprotiv prelepi, normalni i elokventni ljudi koji su tu oko nas i koji su ponosni što su delić svojih istraživanja podelili sa ostalim članovima društva. Festival nauke je dosta pomogao u popularizaciji nauke u Srbiji na jedan kvalitetan i originalan način. Duh nauke je napokon ušao u domove srpske porodice i neprocenjivo je videti ljude koji pogledom „gutaju“ svaki pokret i eksperimant naučnika. 

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Festival nauke mi je omogućio da postanem poznatiji, priznatiji, oslobodio me je treme pred javni nastup. Dobio sam neku dodatnu snagu, želju da budem još bolji. Dovoljno je videti dečicu koja sa ushićenjem slušaju i uživaju u eksperimentu to vas tera da se daš preko 110%. Izuzetna je čast učestvovati na takvom priznatom festivalu a takođe upoznavanje sa drugim istraživačima je još jedan benefit kada su tu oči u oči sa naukom.

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Mislim najiskrenije da je dobio dosta toga a inače saradnja ne bi ni postojala da nismo bili inovativni i sarađivali na obostrano zadovoljstvo. Jednostavna saradnja koja je potpomognuta kvalitetnim timom ljudi iz organizacije je omogućila da uz delić mene Festival nauke lagano raste, da se razvija i da postane vodeći Festival u regionu koji je „ZA ČISTU DESETKU“ 

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Bilo je dosta izazova jer je to što daje poseban duh našem Festivalu. Jednostavno ne znam koji od niza izazova da izaberem. Setio sam se! Mislim da je najteže bilo „odbraniti se“ od maženja „Cicke i Micke“ , mojih vernih pacovčića, koje su uvek glavni posetioci Festivala nauke. Ta ljubav koje su one pružale i ta druželjubivost su nešto što se pamti zauvek. Jednostavno je teško odbraniti te zvezde od popularnosti, šta drugo reći...

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
To je neopisiva mešavina emocija, nauke, izazova koja je obavijena oblačićem moje duše... Da pojednostavim!? Festival nauke je deo mog života.

Milos Jovanovic 2.krug.fw

Nemanja Đorđević

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
U ovom trenutku istraživači u Srbiji prolaze kroz neobično težak period jer je poništavanjem konkursa za predlaganje naučnoistraživačkih projekata u maju ove godine neizvesno na koji način će se nastaviti dalje finansiranje njihovih istraživanja. S druge strane značajan broj istraživača uspešno obavlja svoju delatnost van instituta i visokoškolskih ustanova i to se najbolje vidi na primeru korišćenja fondova najvećeg evropskog programa za istraživanje i inovacije Horizont 2020, gde trećina odobrenih projekata koje naši istraživači u ovom trenutku realizuju dolazi upravo od privrednih subjekata, a sa instituta samo šestina.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Naučna dostignuća inspirišu. Ma kojim poslom da se bavimo nauka nas podseća da je moguće odleteti na drugu planetu, da nas sopstvena čula varaju, da su zemljom nekada hodali dinosaurusi i da ne bi bilo Fejsbuka da nema nauke.

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Festival nauke u Beogradu je pomogao da se posebno zainteresovani istraživači sretnu sa građanima i obrnuto. Rekao bih da je zbog toga Festival nauke promenio način na koji gledamo na istraživače.

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Dobio sam prijatelje koji su podjednako kao i ja želeli da se o naučnim fenomenima govori na drugačiji način i nisu se plašili da isprobaju novi eksperiment, osmisle izložbu, zakorače pred publiku i vrlo malo spavaju.

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Dve matematičke postavke, dva internacionalna gostovanja, Radionicu za naučne komunikatore, programskog koordinatora, borca protiv pseudonauke, iskrenog kritičara.

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Da napravimo sadržajniji, pametniji i uspešniji festival od prethodnog.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Druženje sa svojim i tuđim idejama.

Nemanja Djordjevic 1.krug.fw

Oliver Tošković

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Nauka u Srbiji nije baš na visokom nivou, ali se polako razvija. Veliki prekid u komunikaciji sa ostatkom sveta, koji je napravljen 90-ih je nešto što mi još uvek nadoknađujemo. Razvoj postoji ali je spor. Troši se puno energije na nebitne i formalne stvari, sistem je trom i spor. Srbija jeste siromašna zemlja, ali su čak uzev u obzir i to ulaganja u nauku proporcionalno mala. Sa druge strane, Srbija je jedna od retkih zapadnih zemalja u kojoj možete raditi šta god želite, bez velikih pritisaka. Pa ako možete da se snađete sa jako niskim budžetom, a niste previše opterećeni sakupljanjem poena po svaku cenu, možete raditi zanimljive, lepe i važne stvari. Donekle važi when you got nothing, you got nothing to loose, što je pozicija koja nas može ukopati u mestu, ali može biti i prilika, uz malo sreće.  

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?

Zamislite osobu koja je jako bolesna i hitno joj je potrebna pomoć. Kome će se obratiti, šta bi trebalo da uradi da joj bude bolje? Ona može verovati u razna objašnjenja i pojave, može se obraćati raznim osobama za pomoć, ali je činjenica da će najveću pomoć dobiti u zvaničnim medicinskim ustanovama. Naravno, ima loših lekara, neke bolesti je teško lečiti... ali najbolja moguća pomoć je i pored svega toga u medicinskim ustanovama. Sve ostalo je daleko slabija i lošija pomoć. Ovo je možda najdrastičniji primer važnosti nauke. Nauka nam pomaže da razumemo sebe i svet oko nas na najpouzdaniji mogući način. Zahvaljujuči tim saznanjima, čovečanstvo danas u proseku živi duže, zdravije i verovatno ispunjenije. Od medicine do tehnologije, sav taj napredak dugujemo nauci. Da nije nauke još uvek bismo imali višestruko višu stopu smrtnosti beba, živeli bismo kraće, sa više bolesti i bola, manje bismo putovali, komunicirali...

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Ne znam da li je promenio. Festival je zanimljiva i zabavna manifestacija koja pokazuje da velikom broju ljudi teme iz škole mogu biti zabavne koliko i neki reality show. Festival je zabava koja predstavlja alternativu raznim vulgarnim programima kojima nas mediji bombarduju. On pokazuje da se može zabavljati i kroz i sa naukom. Posetioci dođu, zabave se, uživaju. Meni je to dovoljan razlog da takva manifestacija postoji i traje. A da li menja način doživljavanja nauke, zaista ne znam, niti mislim da je to najvažniji zadatak Festivala. 

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Zabavu, uživanje i puno predavačkog treninga. Uživao sam i uživam dok sve eksponate osmislim, napravim, a neverovatno se dobro osećam i zabavljam dok ljudima to pokazujem i objašnjavam. Takođe, pričati sve to najrazličitijoj publici je iskustvo koje jedan predavač može samo poželeti.   

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Svog doživotnog psihologa. Još jednu temu zbog koje ljudi vole da dođu na Festival. Nekog ko će da pokuša da ubedi ljude u to da je razgovor koji postoji veća magija od telepatije koja ne postoji.    

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Da budemo zanimljivi ali ne i banalni. Da prenesemo nešto zbog čega će ljudi doći, ali da ne zvučimo kao žuta štampa. Da zadržimo naučnu preciznost a da je pojednostavimo dovoljno da bude razumljiva, bez da postanemo pseudonaučni. Da objasnimo kako um funkcioniše bez da lažemo da koristimo samo 10% mozga ili da možemo da čitamo misli. 

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Na svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo. 

Oliver Toskovic 8.krug.fw

Uroš Savković

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Nauku u Srbiji vidim kao veliki neiskorišćeni resurs. Trenutno, nauka u Srbiji je nedovoljno dobro organizovana, a pravila se previše često menjaju i najčešće su veoma nepovoljna za naučnike i nauku uopšte. Povećanim ulaganjem u infrastrukturu i opremu, uz istovremeno podizanje etičkih i moralnih kriterijuma samih istraživača, moglo bi se ostvariti pogodno okruženje koje bi postepeno vodilo ka poboljšanju stanja nauke u Srbiji.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Naučna dostignuća omogućila su čovečanstvu zapanjujući civilizacijski skok. Međutim, i pored toga, previše često smo svedoci učestalih nenaučnih pristupa prilikom objašnjavanja prirodnih zakonitosti koje pojedince gura u svet neznanja čime ih izlaže manipulacijama na različitim nivoima. Zbog toga nauka mora zauzimati centralno mesto u savremenim društvima.

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Staviti nauku u odgovarajući kontekst i prezentovati naučne koncepcije na savremen i popularan način budi radoznalost i navodi na razmišljanje o načinima na koje naučna otkrića oblikuju i menjaju društva. Festival nauke je tokom godina nesumnjivo doprineo u razvijanju kritičkog načina razmišljanja i omogućio velikom broju ljudi da bolje razumeju i sagledaju svet u kome živimo.

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Učešćem na Festivalu nauke dobio sam mogućnost da se slobodno i kreativno izražavam predstavljajući raznovrsne biološke koncepcije kroz interaktivne postavke. Festival nauke je ujedno predstavljao i platformu kojom sam mogao da doprem do velikog broja ljudi i zainteresujem ih za raznorodne prirodne fenomene.

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Trudio sam se da na jednostavan, zabavan i razumljiv način predstavim naučna dostignuća, objasnim prirodne fenomene i razvijem kod posetilaca pogled na svet koji svakog pojedinca stavlja u sferu društvene odgovornosti.

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Tokom godina, najveći izazov mi je bilo kako da odaberem koncepciju, celinu i temu koju bih predstavio publici Festivala nauke. Tokom ovog procesa, morao sam da vodim računa da sadržaji budu novi, zanimljivi, inovativni i edukativani, da probude radoznalost posetilaca, ali i da ih posetioci razumeju i usvoje.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Toplina znanja.

Uros Savkovic.krug

Sonja Krstić

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Naravno da razvoj nauke u Srbiji nije na visokom nivou kao u nekim naprednim zemljama Evrope i sveta jer je to usko povezano sa neophodnim materijalnim sredstvima. Ali je osvežavajuća činjenica da ima mnogo mladih ljudi koji ulažu veliki entuzijazam i uspevaju da se napredak ipak dešava.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Zato što doprinosi opštem obrazovanju savremenog čoveka, a samim tim i  razvoju svesti pojedinaca i kolektiva.

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Uspeo je da popularizuje nauku u Srbiji mnogo više nego druge akcije poslednjih 10 godina, naročito među đacima i omladinom. Ispostavilo se da je način predstavljanja nauke kroz Festival veoma atraktivan za posetioce. Samim tim, nauka više nije bauk većini đaka već materijal za igru, što je svima mnogo draže.

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Spoznaju da ima mnogo ljudi u našem gradu koji se entuzijazmom bore sa vetrenjačama. Kada se osećate usamljeni u toj borbi – onda vam je teško. Kada znate da ima mnogo ljudi poput vas – onda se budućnost čini lepša.

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Veselog člana velike ekipe koji je raspoložen da doprinese kolektivnom napretku.

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Uf ... Nedovoljno razumevanje pojedinih lica na odgovornim pozicijama.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Zajedništvo u borbi za lepše, bolje i veselije življenje.

Sonja Krstic 7.krug

Zorana Kurbalija Novičić

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Nauka u Srbiji postoji, radi i čeka neka bolja vremena. Već 10 godina aktivno plivam u srpskim naučnim vodama i čini mi se da sam već dosta dobro upoznala sve delove tog vodotoka. Plivamo sve sporije i sve je manje goriva u našim motorima. Jednostavno, finansiranje je oskudno, a kvalitetni eksperimenti nisu realni za izvođenje. Više nismo u mogućnosti da pribavimo ni skupe hemikalije, a oprema po fakultetima i institutima je počela da se kvari. Moj izbor je u ovakvim situacijama bio da je važna samo dobra ideja, pa ja pokupim svoje uzorke i pronađem stipendiju kojom finansiram odlazak u neku drugu laboratoriju, negde u svetu, gde uradim svoje analize, pa se opet vratim u svoju laboratoriju i sve ispočetka. Ponekad mi se čini da sve počiva na entuzijazmu pojedinaca. No, ja sam optimista i nadam se da će ovakva situacija da se promeni strateškim delovanjem države koja treba da nastavi da finansira kvalitetne projekte i da podržava dobijanje novca za naučne projekte iz međunarodnih fondova. Moja trenutna vizija je takva da je nemoguće kvalitetno raditi iz nacionalnog finansiranja i sama razvijam nove ideje, apliciram za finansiranje za njihovu realizaciju u okviru raznih međunarodnih fondova, a tu pre svega mislim na fond Evropske komisije HORIZONT2020. Trudim se da motivišem što veći broj svojih koleginica i kolega da mi se pridruže na tom putu.

Trenutno se finansira oko 0.34% BDP iz budžeta Republike Srbije. Ima 20000 naučnika u Srbiji koji rade svoja istraživanja uglavnom oslonjeni na budžetsko finansiranje. Trenutno se završava projektni ciklus koji je trajao od 2010. Početkom 2016-te se očekuje početak novog projektnog ciklusa, kojim će RS da finansira nauku u Srbiji. Za sada je još uvek neizvesno kako će nauka u Srbiji izgledati u narednom periodu, svi su svesni da će za nauku biti odvojeno jako malo sredstava (ne više od 0.34% BDP), čeka se strateški okvir, tj. predlog Vlade RS šta očekuje od nauke u narednom periodu. Neizvesnost raste. Moje mišljenje je da ovako loše finansirana nauka može samo da se održava “na ledu”. Trenutno opstajemo, radimo, publikujemo kvalitetne radove, dajemo još uvek dobre rezultate, uspevamo da posetimo po neku stručnu konferenciju ili odemo na kraći studijski boravak ali, po mom mišljenju, to je još uvek posledica inercije iz prošlog vremena i posledica istraživanja dok je još bilo novca. Iskreno mislim da bi se kvalitetnije radilo, moramo da se osmelimo i da apliciramo za dobijanja različitih međunarodnih fondova koji bi nam omogućili da nauku radimo u kvalitetnijim uslovima nego do sada. To bi nam olakšalo i saradnju sa inostranim kolegama i stavili u ravnopravniju poziciju u trci za dodatnim sredstvima.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
 Nauka je jednostavno način da se život objasni. Da se znanja sistematizuju i da se svemu oko nas i u nama da opipljivo objašnjenje. Nauka je ponekad apstraktna ali tako zvuči samo kada je izgovara neko ko nema treninga iz oblasti naučne komunikacije. Nauka je vazduh koji dišemo, automobil koji vozimo i deterdžent kojim peremo sudove. A nauka i naučni metod mogu ponuditi održiva rešenja za sve probleme. Samo naučnici moraju da govore glasnije a zainteresovani da pitaju naučnike. 

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
 100%. Sećam se te 2007-me kada smo se kao nekakvi loše kostimirani klovnovi pojavili na sceni sa idejom da pokažemo kako se komunicira nauka. Sve je bilo novo i sveže. Učili smo i osluškivali puls publike...a publika ...deca...naši budući studenti...opšta populacija... Penzioneri, po neki znatiželjni stranac. Sada posle decenije sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo napravili ozbiljnu scenu i da u kontrolisanim uslovima uzgajamo nove generacije naučnih komunikatora. Takođe, važno je i to što smo kolege naučnike osvestili o važnosti komuniciranja sopstvenih rezultata. Festival nauke Beograd je postao ozbiljna institucija i događaj koji se ne propušta. Ali je najvažniji aspekt što je Festival zapravo postao pravi rasadnik desetina manjih festivala po Srbiji.

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Na prvom FN sam prvi put stala na pozornicu i pokušala da objasnim publici različitih interesovanja, uzrasne strukture i obrazovanja-čime se ja to bavim a tada sam bila na početku svojih doktorskih studija. I umesto treme i panike ja uplovljavam u najprijatnije osećanje vladanja scenom i oslobađanja svakog atoma pozitivne energije koju povratno dobijam od gladnih očiju iz publike. I nepogrešivo shvatam - ovo je moj put i to želim da radim. Od tada ja neumorno širim virus neophodnosti komuniciranja naučnih rezultata jasnim jezikom i uz zarazni entuzijazam. Od Festivala sam dobila šansu da svoj posao jos više zavolim i da njime zarazim hiljade drugih klinaca. Naučila sam o komunikaciji sa medijima, napravila neverovatnu paletu kontakata i obezbedila brojne saradnje i implementaciju desetine projekata iz oblasti STEM obrazovanja i naučne komunikacije.

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
 Festival je pravi produkt sinergije dobrih ideja, diverziteta naučnika i naučnih oblasti u prijemčivom medijskom pakovanju. Festival je od mene dobio sve to. Spremnost da razvijam ideje, da posvećeno tragam za novim licima i sadržajima i da nesebično sarađujem sa medijima. Festival od mene dobija i uvek dodatne pakete pozitivne energije i motivacije kada god je to neophodno. A ono što je najvažnije...za ovih 10 godina smo svi učili jedni od drugih i ono sto je Festival danas...to je tvorevina nastala u predivnim diskusijama u kancu u Kneza Miloša....

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Izazov broj 1 je nagovoriti kolege naučnike da izađu iz komfora svojih laboratorija i da se upuste u izazov prikazivanja naučnih rezultata široj javnosti. Na tom putu smo se svi zajedno učili pravoj meri u naučnoj komunikaciji- tražili najbolji način prikazivanja nauke i naučnih rezultata interesantnim, korisnim i jasnim, a da pri tome ne banalizujemo ili budemo netačni. Ali, priznajem, porasli smo i napredovali tokom ovih 10 godina- publika je učila od nas, ali smo i mi učili iz njihovih odraza.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Osećam da je festival naše dete - nastao iz ljubavi,odgajan pažljivo i vaspitavan kvalitetno u  ne tako sjajnom ekonomsko političkom trenutku u Srbiji, i stasao veliki i jak sa kapitalom od više desetina hiljada prijatelja koji ga vole i poštuju njegov rad.Ja lično, ću uvek biti tu da ga držim za ruku kada mu zatrebam. Srecan rodjendan!

Zoka.krug

Dušica Petrašinović

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Vidim je kao... kažnjeno, nevaljalo, dete koji čuči u ćošku i čeka... nauka je strpljiva.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Pa ako su za svakodnevno funkcionisanje tela važni voda, hrana, higijena…i za um je potrebna “hrana” a to je nauka…u svakom obliku i količini.
 
Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Nauka na dohvat ruke… opipljiva… nauka iz “drugog” ugla…

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Prostor, (ne mislim na broj kvadrata)… mesto gde mogu da izrazim sebe… saznanje o svojim “skrivenim” talentima… prijatelje…

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Na kvalitetu… hi... hi… hi… priliku da otkrije i zavoli geologiju…..

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
Limiti… ali ne u idejama… već oni drugi…

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Potreba…

Dusica Petrasinovic 6.krug.fw

Marina Radulaški

Kako ti vidiš nauku u Srbiji?
Za mene, epicenter nauke u Srbiji čini Istrazivačka Stanica Petnica. Njen uticaj je prisutan širom sveta, na domaćim i stranim univerzitetima, institutima, pa čak i u industrijskim laboratorijama. Zbog te posebne veze sa Petnicom, puno naučne edukacije i istraživačkih ideja dolazi nazad u Srbiju i time gradi okruženje koje prevazilazi prepreke skromnih sistemskih ulaganja.

Zašto misliš da je nauka važna u svakodnevnom životu?
Nauka nam daje način da usmerimo svoju radoznalost u potrazi za odgovorima koji nas stavljaju u kosmički, biološki i socijalni kontekst. A kada se umorimo od razmišljanja o egzistencijalnim pitanjima i okrenemo socijalnim mrežama, nauka nam omogucava jaču svetlost ekrana, brže učitavanje videa i sigurnost razmene osetljivih podataka.

Koliko je Festival nauke promenio način na koji se doživljava nauka u Srbiji?
Festival nauke je okupio sjajan produkcijski tim koji je naučnicima pomogao da efikasno komuniciraju sa širokom publikom. Glavni uspeh FN je činjenica da je nauka postala deo kulturnih dešavanja za sve uzraste.

Šta si ti “dobio/la” učešćem u Festivalu nauke?
Organizovanje FN je bilo zabavno i izazovno, a posebno mi je bilo drago što sam sve to mogla da podelim sa mojim dragim prijateljem, Urošem Delićem. Provodili smo sate razmišljajući kako da naučne efekte učinimo što zanimljivijima bez prekoračenja budžeta, vodili tim od 20 naučnika, upoznali nove drugare, gostovali na TV-u i radiju, i pričali sa hiljadama dece i roditelja. Jedna od dragocenih uspomena je listanje Exploratorium Cookbook-a u potrazi za idejama za naučne eksponate, po ugledu na čuveni muzej u San Francisku - blizu koga sada živim.

Šta je Festival nauke “dobio” tvojim učešćem?
Prazne limenke – u pripremi jednog eksperimenta sam mobilizovala pola grada da nam pomognu da sakupimo nekoliko stotina komada.

Koji je najveći izazov koji si morao/la da savladaš kao koordinator/ka Festivala?
U užem izboru su buđenje u cik zore za gostovanja u jutarnjim programima, nalaženje ljudi koji dolaze iz inostranstva da nam donesu naučne igračke, i obezbeđivanje sigurnosne razdaljine između posetilaca i plamenova iz Rubensove cevi.

Opiši svoju ljubav prema Festivalu nauke uz pomoć jedne reči ili rečenice.
Kluz!

Marina Radulovski.krug